Zašto mrzim gance?

Prvo, nemam nameru da koristim politički korektne reči. Jer su retardirane. Jer su ljudi koji ih propagiraju retardirani. A sad malo o tome zašto ih treba mrzeti. Biće jako malo, ako ikoga zanima malo više, potrudiće se sam i naći će sve što ga zanima. I onako sam stalno konfuzan u pisanijama. Pišem malo, bez objašnjavanja. Zaista ne volim da objašnjavam 🙂

644143_10152109427425440_153423007_n

Oni kradu šahtove, bakar, kradu po pijaci, kradu kablove, čak i optičke. Prljaju. Cigan Male su ekstremno prljave. Đubre na sve strane. razne sitne kradje, prljaju… i zato ih ljude ne vole. Logično. Nemojte nasedati na priče tzv organizacija za zaštitu ljudskih prava da Cigane mrze zato što su tamniji nego mi ostali. To je samo usputna stvar, koja vrlo brzo ispari iz glava velikoh procenta ljudi. Naravno, čim izgube prave razloga netrpeljivosti.

Ako neko krade, treba ga mrzeti. Ako neko baca đubre po ulici, treba ga mlatiti. I to je logično. Takvi ljudi i treba da budu na margini našeg društva. Tj svakog društva. I treba sve takve držati u getoima. Da ih ne gledamo. Da kad hoćemo nekog da bijemo, da samo odemo tamo i umlatimo prvog koga vidimo. To je tako normalno i logično.

E sad. Mala nelogičnost. Manje više svako u svakom gradu zna svoje lokalne mafijaše, kriminalce, siledžije. Znamo ko su problematični političari. Gledamo ih svaki dan. Oni: kradu na veliko, ubijaju, pljačkaju, ekstremno zagadjuju celu našu okolinu (vazduh, reke, jezera, zemljište), i njih ne mrzimo. Tj samo pričamo, tj previše pričamo. Ali se ne okupljamo da ih bijemo. Ne bijemo po ulicama. Ne pokušavamo da ih zadržimo samo u nekim getoima. Dajemo im da budu stalno tu među nama.

Malo uvrnuto i totalno nelogično. Ako se neko buni i protestvuje da će mu neki tamo Sirijac opljačkati vikendicu, zašto se isto ne ponaša prema svima koji su lopovi?

P.S. I dalje nemam nameru da koristim reč romi, jer je i dalje retardirana. Cigani su cigani, sve dok se vi ostali ne odlučite da postoje samo ljudi. A podjednako su krivi svi i oni koji napadaju i oni koji brana gance. I jedni i drugi ih svrstavaju u OSTALE, manjine, i jedni i drugi ističu njihove razlike u odnosu na većinu. Kad će neko da počne da ističe njihovu sličnost, i da smo u osnovi svi isti. Razlika u genetskom kodu je samo na nivou varijacija na istu temu. Imaju ruke, noge, glavu, nos…

P.P.S.

Advertisements

Kako kod nas nastaju rasisti

Reč rasizam je totalno glupa. Razlog je što ima gomila “zaštitnika ljudskih prava” kojima ovako etiketiraju sve koji misle drugačije nego oni. A generalno, većina tih NVO-ova samo štiti svoje izvore prihode i želi da dotični traju što više. I to nije ništa specifično za ove prostore, niti smo to mi izmislili.

Eto skoro je tamo negde u nekom selu za koje nisam ni čuo, pokraj nekog tamo grada (neki bi rekli da je to baš u Beogradu, Smederevu ili gde god) se digla rulja da se buni protiv ilegalnih azilanata koji su smešteni u njihovm mestu. I naravno, odmah su krenule etikete: fašisti, rasisti, gadi mi se što dišem isti vazduh sa njima, stidim se što živim na istoj planeti i slično.

Naravno, niko od njih se nije pitao zašto se to dešava. I da li su ti ljudi zaista takvi, ili su prosto samo uplašeni, jer em ih niko ništa ne pita, em im niko ništa ne govori em ih neko uz put po malo potpiruje em ih tamo neki zaštitari etikatiraju i dodatno napadaju i staju na muku.

Dovoljno je da im neko kaže da je čuo kako su emigranti kradu i siluju, da im da neki novinski članak ili da samo kaže da je on lično to čitao i toliko. I malo po malo se javlja mali strah, pa veliki strah, koga uz put neko potpiruje. Onda ih neki debil napadne kroz medije, a oni ne znaju šta će rade i nagonski se brane. A kad vide da njih niko ne ferma 2%, da ih svi napadaju a ne znaju ni zašto,  kad im još neko kaže kako imaju manje prava nego neke “pridošlice”, eto belaja. Vremenom zaista počinju da mrze, iz straha i besa, sve pridošlice. A sve je to moglo da se reši sa malo razgovora. I sve to je krenulo samo zbog izazvanog straha

p.s. i dalje mislim da bi mržnje među ljudima bilo daleko manje kad bi svi trenutni zaštitnici ljudskih prava prestali da seru i napustili ovu planetu. I onako se stide što žive ovde. Vreme je za promene i kako se posmatraju svi oblici “ugroženih manjina”. Sve što treba je da ih vidimo kao ljude, a ne kao manjine. Onog momenta kad to postignemo, nestaće dosta razloga za međusobne mržnje.

Novi reality show u Srbiji: Tuži bližnjega svoga

Ha, danas mi nešto padoše na pamet svi ovi rijatiji :), i razmišljao sam o besmislu života gledaoca. Da ne upotrebim neku težu reč kojom bih opisao ljude koji to gledaju. I iz nekog ludog razloga pade mi na pamet ova ideja. Neču je zaštiti ali ako neko poželi da je realizuje nek me kontaktira :D.

Kratki opšti scenario bez previše detalja. Ipak je veoma teško u jednom tekstu obraditi scenarijo do detalja.

Ideja je pratiti jednog čoveka dok tuži nekog drugog. I pomagati mu u celoj situaciji. Istovremeno, pratiti i tuženog i takođe i njemu pružati maksimalnu pomoć.

Naći dobrovoljca, u daljem tekstu, zvaćemo ga junak. Bitno je da on mrzi nekog komšiju ili još bolje rođaka. Najidealnije bi bilo da su definitivno komšije i da mu je protivnik rođeni brat ili sestra. I da obe strane imaju maloletnu decu. Mlađu, ali potpuno svesnu svoje okoline. Možda da imaju oko 8 do 14 godina. Junak treba da bude oko 40godina starosti.

Svaka sezona treba da prati nekoliko junaka. Treba imati 2 fiksne ekipe, od kojih će jedna da budu non stop sa našim junakom a druga sa protivnikom. I eventualno 1 ili 2 mobilne koja će prati njihove komšije, rođake, advokate.

Svaka fiksna ekipa mora se sastoji od voditelja (nije bitno da li je muško ili žensko), snimatelja. Treba razmisliti o tome da mi unajmimo advokate za obe strane. Tako možemo da imamo maksimalni uticaj i uvid na razvoj događaja, i što je najbitnije, to je jedini način da advokati potpuno sarađuju sa nama i da možemo da snimamo kamerama sve što se dešava. Ako bi oba advokata bila naša, onda mogu i da se slože da i u sudnici imamo kamere. A to je veoma bitan faktor.

Treba imati i psihologe. Najkorisniji će da budu ako junak i protivnik pokušaju ili požele da se pomire. Tako nešto definitivno nije dobro za posao. Psihilog treba da se brine da se to ne desi. Najbolje da on radi i sa najboljim prijateljima sukoboljenih strana i da njih huškamo da sprečavaju bilo kakav vid pomirenja.

Psiholozi moraju da odaberu i odgovarajućeg junaka. Ne smemo imati nekog ko je staložen. I ne sme biti obrazovan niti da ima neki dobro plaćeni posao. Što bi rekli, čovek iz naroda. Razlog je da bude što podložniji manipulaciji i da ima emotivne izlive.

I definitivno bih naglasio da bi idealna situaciji kad je našem junaku protivnik brat/sestra. I o toj situaciji bih mogao da kažem reč dve

Nije bitno zašto se ne vole i oko čega se svađaju. Treba naglasiti, da ako se prepiru oko nasledstva onda im roditelji obično nisu živi, tako da imamo manje ljudi koje možemo da pratimo i koji bi bili pogodni za neke emotivne naboje tokom emisije.

Kao što je već pomenuto, obavezno moraju imati decu. Poželjno je da su se protivnici ranije voleli i da deca to znaju. I da su se deca međusobno igrala.

Možda bi bilo dobro imati nekog ko je dobar sa decom. Decom se lako manipuliše. Lako plaču. Iskreni su sa emocijama i mogu budu odlični za prenošenje informacija koje junak ili protivnik neće da nam kažu iz bilo kog razloga.

Gledaci će mnogo lako moći da se emotivno usaglase sa decom i samim tim da saosećaju sa njima. A ceo koncept emisije i treba da bude baziran na emocijama gledaoca.

I situaciji kad je našem junaku protivnik rođeni brat/sestra, onda obavezno mora da ima živu majku. Tako može da se postigne odličan emotivni transfer na gledaoce. Ona će uvek plakati kako želi da pomiri decu. I oko toga će se truditi.

Sa vremena na vreme, treba ih čak i okupiti na zajedničkim ručkovima. Može da bude dobra ideja. Ali situaciju treba non stop držati napetom. Npr, jedan od načina za to je da bude nekoliko ljudi iz obezbeđenja i da svakom ponaosob kažemo da je to zbog onog drugog, jer je u u nezvaničnoom razgovoru pretio batinama.

I naravno, napomenuti svaki put, svima ali dok su zajedno, da i ako se ta zajednička okuplanja snimaju da se neće koriste na sudovima. U slučaju da neko nešto kaže pto ne treba. Voditelji treba da ih navode da pričaju o problemima. Ako se desi da neka strana ipak kaže nešto zanimljivo, suprotno treba po svaku cenu nagovoriti da se to iskoristi na sudu 🙂

Raditi stalne intervjue sa porodicom, prijateljima i komšijama. Tema razgovora može da bude nešto iz prošlosti, mišljenje o trenutnom stanju, o razlogu svađe

Načini zarade na emisiji su klasični. Reklame, sponzori i naravno učešće gledaoca. Treba maksimizirati interakcije gledaoca sa emisijom. Npr, da gledaoc može da dođe kao gost u emisiju u studio. Ali da se prijava radi preko SMS koji se naplaćuje. Da gledaci šalju pitanja za sukobljene strane. Neko glasanje za pitanje, za to ko će da pobedi na kraju.

Pošto imamo i više junaka koje pratimo tokom jednog serijala, gledaoci mogu da glasaju i za to ko je bolji i zanimljiviji. Npr da bude čak i neko takmičenje između i da eliminisemo one koji se ne sviđaju gledaocima.

To je to za početak. Da ponovo pomenem, ako neko želi da realizuje ovo, nek mi se javi da razradimo ideju 🙂

Rasizam – zabava za celo društvo

Eh, te naše reči. Čas su jedno čas su drugo. Sve zavisi kako nekom dune, i šta se ljudima svidi u nekom momentu :). Nekad me nervira kad namerno promene značenje reči ili joj prošire značenje iz tzv dobrih namera. A zna se da je put do pakla popločan dobrim namerama. U ovom tekstu ću da budem veoma konfuzan, pošto je i meni ovo sve veoma konfuzno. I samo ću da nabacujem svoje trenutne misli bez velike revizije 🙂

Pa da krenemo… (ah da, naleteo sam više puta na ljude koji mrze kad neko stavlja tri tačkice :D)

Skoro sam čitao odličan tekst o cinicima i promenjenom značenju te reči. U originalu reč je bila krajnje pozitivna da bi vremenom prešla na mračnu stranu. Na žalost, nikako mi ne uspeva da nađem taj tekst pa da ga linkujem. Taj tekst me je malo i inspirisao da nabacim nekoliko svojih misli o rečima.

Reč gej. Engleska reč, koja ima poreklo na više mesta :). Značila je veseo i još po nešto. Onda je dobila dosta negativno značenje da bi na kraju, do 50tih godina 20og veka, najverovatnije zahvaljući lobiranju, potpuno upila u sebe novo značenje: homosexualac. Verovatno znog toga što homoseksualac je više medicinska reč, i onda im je trebala neka prosta, lako pamtljiva reč. Naravno, nisu je odabrali tek tako :P, ali koga zanima više, može čita ođe. Međutim… Desilo se ono što LBGT zajednica sigurno nije želela, a to je da ta reč dobije još jedno ,i to negativno značenje. Konkrento, i ja ja stalno koristim kad hoću da označim nešto kao loše. Npr: gej muzika, gej odeća…

Eto, mali uvod u još jednu reč. A to je rasizam. Reč, kojoj mnogi žele da promene značenje.

Sve je krenulo od toga, što sam, kao po običaju, napadao islam. U nekom drugom postu ću da napišem i zašto ga napadam i smatram da je dotični zloćudni tumor za društvo  koji treba spržiti hemoterapijom.

E sad, neko će reći da ga mrzim. I da mrzim muslimane. A činjenica je (jao što volim ovu reč u raspravama) da je teško nekom drugom za sebe tvrditi da si dobro dete, duša mala. Jako često, si onakav kakvim te drugi vide bez obzira na realno stanje stvari. Tako i mene proglasiše rasistom jer sam ateista.

Po svim mogućim definicijama ja spadam u izrazito radikalnog ateistu/antiteistu. To nema veze sa islamom, podjednako mi smetaju sve religije.

Ah da… mržnja. Prvo sam optužen da mrzim nekog tamo. A reč mržnja opet pa ima veoma negativnu konotaciju. A baš me zanima koliko ljudi bi znalo da definiše mržnju. I da je prepozna i razdvoji od straha. Na primer. A strah i mržnja su jako bliski, i prožimaju se. Dalje, ako nešto stalno kritikujem i na neki način napadam, to ne znači da je ne volim ili mrzim. Eto, stalno kritikujem ljude što jedu mnogo soli, mnogo šećera. Umem da budem i dosadan. Da li to znači da mrzim so i šećer? I da sam zato rasista? Alo breee.

Stalno napadam ljude što uzimaju da čuvaju haskije, samojede, malamute i sl. Jednostavno, ovdašnja klima je pretopla za njih. To što sam energičan u nekim svojim borbama protiv nečega što smatram lošim ne znači da sam rasista.

Opet se vraćam na mržnju. Šta je mržnja? Kako znati da neko mrzi ili je samo energičan u borbi protiv nečega. Nacisti su iracionalno mrzeli Jevreje. Jevreji su veoma racionalno mrzeli naciste :).

Šećer (tj preterivanje sa njim) je otrov za naše telo. Religija je otrov za naše društvo. Islam je smrtonosna bolest koja ubija u mukama. Kao neka hemoragična groznica nastala usled totalnog raspada organizma zbog raka koji je zahvatio organizam i svi organi metastaziraju i ponašaju se totalno naopako ali ne rade uopšte ono što treba.

A da se vratim opet na prethodnu misao. Ateizam nije rasizam. Antiteizam nije rasizam. Po svim mogućim definicijama rasizma, to je iracionalna mržnja ka drugim rasama. Ne ka drugim narodima. Ne ka drugom polu. Ne ka drugim vrstama ili religijama. Nego mržnja ka drugim ljudskim rasama.

I da, šta mislite ko je najveći svetski borac da se rasizmu promeni značenje u mržnju na religijama? Pa islam :). Rasizam ima veoma negativno značenje zbog nacizma i fašizma. Tj najviše zbog nacizma. I ništa lepše od toga da svoje kritičire i protivnike preimenuješ u jednu od najnegativnijih pojmova današnjice. Ljudi će se tada plaše da budu ateisti. I onda će da postoji još veči strah od napuštanja religija. Još veći strah od kritikovanja religije.

Da li nam je cilj da sprečimo slobodu? Kritiku? Ili nam je cilj da budemo nakaradni i ekstremno politički korektni. Zarad čega? Da ne uvredimo nekog? How yes no…

Kad budem malo više shvatio, napisaću novi tekst. Ovaj mi više služi kao gorko podsećanje na izmenu reči u ovako nakaradnom smeru.

I za kraj. Ako vas zanima koliko me briga da li sam rasista ili ne, samo oslušnite. Čućete kako nešto jako grmi i puca. Smetaju mi neke druge stvari

Ah da. Fašizam nije isto što i nacizam. Razlikuju se. Zamisli.

Moje prvi misli i malo o meni

Ne bih da previše pričam. Iskreno i mrzi me. Pišem samo jedan post da bude prvi među prvima. Post koji je će da objedini sve ostale i da vlada njima u tami.

Sinoć, kad sam legao, sam imao daleko bolju inspiraciju za ovaj tekst, ali sam zaboravio šta. Naravoučenije: ako vam nešto padne na pamet u sred noći, ne budite lenji. Ustanite, zapišite, snimite, otkucajte… bilo šta samo da ta ideja bude sačuvana od večnog zaborava. Ovo je opomena i za mene. Opomena i podsećanje.

Naziv mrtvi blog, sam preuzeo od načina kako sam šerovao linkove sa prethodnog bloga. Pošto sam tamo pisao par puta godišnje, kad god sam nešto postovao, napisao bih da je to zapis ili spis sa mrtvoga bloga. I eto, ostade mi ta jedina ideja za naziv i ovog novog.

Što se tiče opisa pisca ovog bloga, ili ti mene, ne vidim da treba ikoga da se tiče ko sam. Naravno, biće dosta ljudi koji će znati ko sam. Ostali koji ne znaju nek saznaju, ako im je baš toliko stalo do toga. Meni nije. Mene briga ko gde šta piše. Njegov problem. Čitaću ga ako mi se sviđa šta piše, bez obzira da li je neki gnom, ork, vilenjak ili možda inteligentni preliv plave boje.

Ovo mi je inače treći pokušaj pisanja bloga i svugde sam napisao po neki tekst. Ali je problem što mi se nigde ne sviđa platforma za blogovanje, a mrzi me da podignem nešto sam ili da napravim nešto što će mi potpuno odgovara. Prosto, ne znam šta hoću, ali znam šta neću. Taman će vidim koliko će postova ovde napišem 🙂

Toliko. Idemo dalje