Moje prvi misli i malo o meni

Ne bih da previše pričam. Iskreno i mrzi me. Pišem samo jedan post da bude prvi među prvima. Post koji je će da objedini sve ostale i da vlada njima u tami.

Sinoć, kad sam legao, sam imao daleko bolju inspiraciju za ovaj tekst, ali sam zaboravio šta. Naravoučenije: ako vam nešto padne na pamet u sred noći, ne budite lenji. Ustanite, zapišite, snimite, otkucajte… bilo šta samo da ta ideja bude sačuvana od večnog zaborava. Ovo je opomena i za mene. Opomena i podsećanje.

Naziv mrtvi blog, sam preuzeo od načina kako sam šerovao linkove sa prethodnog bloga. Pošto sam tamo pisao par puta godišnje, kad god sam nešto postovao, napisao bih da je to zapis ili spis sa mrtvoga bloga. I eto, ostade mi ta jedina ideja za naziv i ovog novog.

Što se tiče opisa pisca ovog bloga, ili ti mene, ne vidim da treba ikoga da se tiče ko sam. Naravno, biće dosta ljudi koji će znati ko sam. Ostali koji ne znaju nek saznaju, ako im je baš toliko stalo do toga. Meni nije. Mene briga ko gde šta piše. Njegov problem. Čitaću ga ako mi se sviđa šta piše, bez obzira da li je neki gnom, ork, vilenjak ili možda inteligentni preliv plave boje.

Ovo mi je inače treći pokušaj pisanja bloga i svugde sam napisao po neki tekst. Ali je problem što mi se nigde ne sviđa platforma za blogovanje, a mrzi me da podignem nešto sam ili da napravim nešto što će mi potpuno odgovara. Prosto, ne znam šta hoću, ali znam šta neću. Taman će vidim koliko će postova ovde napišem 🙂

Toliko. Idemo dalje